10. Septembar 2018.

 

Koverta

​

Pukao sam po šavovima. I bez toga, moje lice je otvorena knjiga, i svako ko baci pogled može da me pročita. Mrzim to, ali u ono vreme... trnci mi prolaze kroz kičmu na pomisao da negde na dnu moje podsvesti, zakopana ispod kompleksnih mehanizama potiskivanja i hrpe zlatnih čepova, postoji koverta koju sam ostavio sebi. Ako ikada budem pronašao takvu kovertu, plaši me šta bih mogao naći zapisano unutra.

„Znao sam tačno šta radim.“